Римокатоличка црква Рођење Блажене Дјевице Марије која се налази у улици Војвођанска бр. 16 у Новим Бановцима представља тип сакралне архитектуре с друге половине XВИИИ века. Саграђена је 1766. године под покровитељством аустријске царице Марије Терезије (1740-1780). Једна је од најстаријих римокатоличких цркава на овим просторима Срема. У Општини Стара Пазова најстарији је сакрални објекат, а првобитни изглед и архитектура су у потпуности сачувани.
Римокатоличка црква у Новим Бановцима као жупа основана је 1789. године, обухватајући све римокатоличке вернике поред Нових Бановаца и са подручја Старих Бановаца, Белегиша, Батајнице, Нове Пазове и Угриноваца. Акт сријемског бискупа Кертиза поводом визитације тих крајева говори о немачко-хрватском католичком становништву и цркви у Новим Бановцима а који датира из 1775. године. Матичне књиге жупе које се почињу водити од 1791. године са подацима рођених, крштених, умрлих, пописима родитеља, кумова представљаће и биће важни извори за проучавање кретања и промена становништва, верника у Новим Бановцима свих ових година. Новобановачка жупа за време бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије била је део Ђаковачко – сријемске бискупије, да би након оснивања Сријемског викаријата са седиштем у Петроварадину била под јурисдикцијом ђаковачко сријемског бискупа. Док данас припада новонасталој Сријемској бискупији и у групи жупа Земунског деканата уз Бешку, Голубинце, Нови Београд, Земун, Нови Сланкамен, Марадик, Инђију и Сурчин.
Црква свој црквени год или славу обележава и слави 8. септембра када по литургијском календару спада благдан Рођење Блажене Дјевице Марије или Мала Госпа. Свакако се и сви други Маријански благдани славе као што су Узнесење Маријино или Велика Госпа која је 15. августа и благдан Безгрешног зачећа Блажене Дјевице Марије које је 8. децембра. На простору новобановачке жупе посебно се штује Свети Рок (Светац у католичкој цркви који се сматра заштитником од куге и других инфективних болести). Како је у прошлим временима било доста оболелих од ове болести верници су се заветовали овоме свецу и молили заштиту након чега и јесте дошло до престанка ове болести. Стога се и дан данас верници спомињу свога завета и славе овога свеца који календарски пада 16. августа молећи да по његовом заговору Бог и даље чува ово место од те и сличних болести.
Црква Рођења Блажене Дјевице Марије у Новим Бановцима има облик доста издуженог триконхоса (назив за црквену грађевину са основом у облику тролиста, коју чине три полукружне апсиде са полукалотама). Оријентисана је у смеру запад исток. На западној страни је полукружна апсида, док је на источној призидан звоник. Уз јужну конху је призидана сакристија. Покривена је двосливним кровом. Грађевина је омалтерисана са спољашње и унутрашње стране. Фасаде су рашчлањене ниским соклом, профилисаним паралелним венцима (који иду изнад прозора) и профилисаним поткровним венцем. Бочне фасаде имају по три сегментно завршена прозора међусобно одвојена пиластрима. Пиластри се завршавају профилисаним капителима. Бочне апсиде имају по једну сегментно завршену нишу. Олтарска апсида има два сегментно завршена прозора фланкирана пиластрима.
Сакристија која је призидана на јужној страни има један сегментно завршен улаз са вратима правоугаоног облика на источној страни.
Масиван двоспратни звоник украшава источно прочеље и призидан је уз источни део грађевине. У приземном делу звоника су три лучно завршена отвора. Отвори су фланкирани пиластрима који се завршавају профилисаним капителима. Приземље звоника се завршава профилисаним паралелним венцима. Први спрат звоника има прозор правоугаоног облика (хоризонтално постављен), док су на северној и јужној страни нише правоугаоног облика (хоризонтално постављене). Први спрат звоника се завршава профилисаним паралелним венцима. Други спрат звоника има на свакој страни по један прозор правоугаоног облика фланкиран лизенама.
Отменост здања истакнута је архитектонском пластиком у виду једноставно профилисаних венаца и пиластри са степенасто решеним капителима, чиме је наглашена вертикална и хоризонтална подела фасадних површина. Звоник се завршава пирамидалном кулицом покривеном лимом.
У цркви је присутно доста уметничких вредности. Сам олтар који је рађен од дрвета са киповима родитеља Мајке Божје светих Јоакима и Ане и саме Марије. Мањи олтар и кип светога Рока, кип Исуса, 14 постаја крижнога пута или пута Исусове муке. Све су то предмети из времена из ког је сама црква. Сви ови сакрални предмети немају новчану вредност али су изузетан споменик једнога времена.
На посебан начин вредност уз претходно наведене предмете има и слика Богородице са дететом Исусом, која је рађена уљем на платну. Сама слика величине је 122 цм x 83 цм. Иако се зна да је слика из друге половине XИX века не зна се који је сликар радио. Богородица на рукама држи дете Исуса, обучена је у плаву хаљину, чији су рукави постављени зеленом тканином. Преко хаљине има црвени огртач. Позадина је светлосмеђа. Лево и десно је по једна главица анђелчића.
Своју посебност имају и оргуље, музички инструмент који се користи у литургији. Изградио их је Антонин Мöлера из Кутне Хоре. Према списима оргуље су из 1910. године. Иако су често биле неисправне знатно су оштећене након минирања цркве 1992. године. Уз оргуље и остали споменути предмети као и унутрашњост цркве су тада оштећени али су временом колико толико обновљени.
Жупни двор Римокатоличке цркве Рођење Блажене Дјевице Марије у Новим Бановцима саграђен је 1811.године и налази се уз саму цркву у оквиру истог дворишта. У питању је једноставан објекат правоугаоног облика, са главном фасадом уз регулациони пут улице. Улаз у жупни двор је лоциран на средини дворишне фасаде. Издигнут је на три степеника и учињен са надстрешницом у виду малог двосливног крова који се са предње стране ослања на два стуба правоугаоне основе. На основу одлуке Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица, жупни двор римокатоличке цркве у Новим Бановцима представља евидентирану непокретност.
Препознајући историјску вредност и значај цркве као и њених сакралних предмета Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица решењем под бр. 109 од 27.12.1978. године Римокатоличку цркву Рођење Блажене Дјевице Марије у Новим Бановцима прогласио је за споменик културе.
Док одлуком Извршног већа Скупштине Аутономне Покрајине Војводине XИИ Број: 633-7/91 од 12. децембра 1991. године црква је утврђена за непокретно културно добро од великог значаја („Службени лист АПВ“ 28/91).
Литература:
К.Драгановић, Опћи шематизам католичке цркве у Југославији, Сарајево, 1939.
Милка Мијајловић, Нови Бановци кроз историју, Нова Пазова, 2003.
Текст о римокатоличкој цркви Рођење Блажене Дјевице Марије у Новим Бановцима, урадила је кустос Мирјана Лесак 11.9.1978.године, Е 79/Г ,бр.инв. 3349 (непубликована документација Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица)
Допуну текста према подацима из архиве жупе урадио садашњи жупник Душан Милекић
